На дан Светог великомученика Георгија - Ђурђевдан, 06. маја 2026. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у Боботи која прославља Ђурђевдан као храмовну славу.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић (Епархија бачка), протојереј Љубенко Јовић, парох боровски, протојереј-ставрофор Немања Клајић, парох боботски и протођакон Војислав Николић.
Архипастирска беседа:
-У име Оца, и Сина и Светога Духа,
Часни оци, драги народе Божији,
Нека свима буде на здравље и спасење овај данашњи празник Светога великомученика Георгија победоносца и чудотворца, да нас Господ увек штити благодаћу својом, да се увек укрепљавамо оним подвизима и врлином које је имао овај дивни светитељ и угодник Божији. Неизмерни су подвизи које човек често пута неможе да појми и да уђе у дубину онога кроз шта су светитељи тих првих векова пролазили, да би чували своју веру, да би сачували Крст часни и да би следовали Христу.
Често пута се то противи логици здравога разума. Неможемо на и најбољи могући начин продрети у дубину онога што је суштински подвиг тих мученика првих векова. Црква Божија почива на управо том мучеништву, изграђена је крвљу тих мученика и она сведочи свету управо страдање као смисао нашега постојања, односно смисао Васкрсења за живот вечни. Налазимо се у том периоду постваскрсне радости, која непрестано треба да буде део нашега бића. Свакога дана у години да са Христом васкрсавамо, да се са Христом радујемо, да би доживели ту дубинску радост коју су имали ти дивни Божији свети угодници, попут данашњег Свтитеља кога прослављамо, Светога Георгија чудотворца и победоносца. Могли би смо му додати још пуно епитета, али оно што је сигурно је да је он био христоносац, да је био богоносац, да је Христа носио у себи. Јер само онај човек који носи Христа у себи може да сведочи свету тајни Васкрсења Христовог. Али, онај човек који не носи Христа у себи он неможе бити свету узор, јер ако немамо Христа у себи, онда следимо путем овосветских тежњи које нас удаљују од пута Христовога, од тог трновитог пута сведочења вере Христове, која је искључиво вера Васкрсења.
Ми смо хришћани позвани и призвани да од самога свог зачећа па до скончања, у овом времену сведочимо свету ту тајну радости Христове. Јер у хришћанству туга није туга у оном смислу у коме је ми сагледавамо у оквиру нашег разума, већ туга добија другу димензију која се оваплоћава у Христу и која прелази у „радосну тугу“. Тугу која се искључиво утеловљује у суштину наше вере која је дубина нашега постојања и нашега смисла у овоме свету. Данас, када је све обесмишљено и када непостоје никакве моралне вертикале и када остају многи морални ожиљци је време у коме се живи без Христа, једноставно је немогуће преживети. Јер док је свет живео са Христом, и док је био уз Христа и док смо били са Христом, онда смо знали прави пут и прави смисао нашега постојања, опстанка и живота у пуноме смислу и пуноме капацитету. Али када смо се одвојили од Христа, када смо отишли од Цркве Божије, када смо кренули другим путем, путем широким, који води у пакао и пропаст, онда смо изгубили све те моралне вредности и остали су само страшни духовни ожиљци. Остали су у бићу нашега народа који засигурно јесте богоносан, христоносан и христоваскрсан, зато се морамо трудити да носимо крст Христов у себи и да тим Крстом зрачимо, јер у тајни Крста је тајна нашега Васкрсења.
То су знали мученици из тих првих векова исто као и Свети веикомученик Георгије чудотворац и победоносац. Носио је Крст часно кад је било највеће гоњење и када су бацали хришћане на највеће муке, он је рекао: Не! Више то нећу да чиним, желим да следим и да идем за Христом. А то је позив и нама драга браћо и сестре, данас и овде и на сваком месту где живимо. Ми желимо да живимо са Христом и желимо да идемо уз Христа. Христа који је Васкрсао! Христа који је победио силу таме! Христа који је победио грех! Христос који је ради нас страдао и тајну страдања показао као највишу вертиклу врлине живота у овоме свету. Јер без страдања неможемо осетити ту тајну Његовог Васкрсења и победе која је суштина нашега постојања и самога живота и охристовљења свакога бића. На то смо, драга браћо и сестре, позвани и на то нас позива и Црква Божија кроз сва времена и све векове, као и данас, и сада и овде, и у сваком времену ће управо то сведочити и исповедати. Исповедаће тајну Христову постојано и чврсто, да знамо да је Црква место у коме смо ми део одних који се спасавамо и да смо ми ти који желимо да следимо путем Христовим, који искрено желимо бити део Царства Божијега. Данас смо сви то осетили овде сабрани на литургијској заједници, ту тајну Царства небескога и тајну љубави Христове која се излила овде, која се излила у суштини и дубини. Јер она није само уснена појмовна именица, већ је искључиво суштина живота у времену у коме живимо. Без тога неможемо разумети другога и неможемо ходти у времену у коме живимо. Свети оци су говорили, а и Христос на првом месту, да ако немамо љубави онда смо ништа! То је нама позив, наш примарни задатак да све љубаљу Христовом превазилазимо, јер је она тајна над свим тајнама, тајна која васкрсава, тајна која побеђује.
Свима вама, драга браћо и сестре, овде у Боботи, који славите своју Крсну славу у својим домовима, нека вам буде сретна Крсна слава! Да вас Господ чува, да чувате своје огњиште, да чувате своју веру, језик и културу, јер то је оно што нас одржава, што нас чини да смо Срби православни, постојани на овим просторима, а то нам сведоче наше светиње, наше богомоље и наша гробља. Све ово што је око нас је део нас, и то је оно што требамо чувати и увек ићи постојано. Место где су живели наши преци и где су стварали све ово, а опет да би ми у томе данас уживали, одржавали и да би обнављали све оно што су започели да би смо и ми за свог времена и понешто надоградили. Свима вама нака буде срећна и сеоска слава, да нас све Господ сабира увек у оваквој љубави и радости Христовој, да смо сви сретни и благсоловени сада и кроз сву вечност! Амин.
ИЗДВАЈАМО__________
6.6.2026.
ИЗДВАЈАМО__________
6.6.2026.
6.6.2026.
Хвала ти, Мајко Божија: молебан на испраћају Часног Појаса у Храму Светог Саве6.6.2026.
3.6.2026.
Света архијерејска Литургија и освећење Крста на месном гробљу у Вуковару2.6.2026.
Епископ Херувим обишао парохију сремсколазачку2.6.2026.
Духовски уторак у Светоуспенском манастиру1.6.2026.
Епископ Херувим у конзулату Републике Србије1.6.2026.
Епископ Херувим посетио Габош и Острово1.6.2026.
Педесетница у Маркушици31.5.2026.
Педесетница прослављена у Винковцима30.5.2026.
МОЛИТВЕНИ ИСПРАЋАЈ СЛУГЕ БОЖЈЕГ СТОЈАНА СЛАДОЈЕВИЋА24.5.2026.
Епископ Херувим служио у Светоуспенском манастиру
Молите се непрестано, написао је апостол Павле Солуњанима. Рани црквени оци су учинили још један корак даље: непрестано су се осењивали крсним знаком.
“На сваком кораку и покрету, при сваком уласку и изласку, када се облачимо, када се купамо, када седимо за столом, када палимо светиљке, на каучу, на столици, у свим уобичајеним радњама сва... цео текст
Знак крста у древној цркви
...више из "Духовног кутка"
Епархија осечкопољска и барањска,
31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор,
Хрватска |
тел/факс (+385) 31-590-020,
e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr,
euodalj@eparhijaosecka.hr |
Уредништво сајта,
тел. (+385) 91 1908 555,
e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА,
Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.